Седим за кафанским столом и зурим у даљину. Окно одбија ударе мокре Кошаве. Таласи плешу заједно са чамцима.Окружује ме жамор измешан са хуком ветра чија мелодија подсећа на вреву. Бленда пада из минута у минут.Лоза се слива низ грло загревајући ми стомак.У даљини се плае треперава светла.Понеки смели галеб с`времена на време пролети пркосећи земаљским силама. Сам сам. Не очекујем никог не надам се баш ничем. Посматрам живот како тече. Уживам у сензацијама које ми прожимају тело. Време ми није интересантна димензија. Само посматрам мисли које путују до вира који их гута заиста вешто. Обојене су, миришу а свака има укус прошлости. Нестају нетрагом. Не бринем. Уживам боравећи у сфери изнад јер је поглед целовит, неописив.
И тако из Кошаве у Кошаву…..
